Nacionalni centar za digitalizaciju

Digitalizacija nacionalne kulturne i naučne baštine predstavlja obavezu koju imamo prema budućim pokolenjima, a takođe i neophodnost u uslovima kada pokušavamo potpuno uključivanje u međunarodnu zajednicu.

Tokom 2002. godine:

Arheološki institut SANU,
Arhiv Srbije,
Jugoslovenska kinoteka,
Matematički fakultet iz Beograda,
Matematički institut SANU,
Narodna biblioteka Srbije,
Narodni muzej iz Beograda i
Republički zavod za zaštitu spomenika kulture

su pokrenuli inicijativu za osnivanje Nacionalnog centra za digitalizaciju. Inicijativu su takođe podržali i izrazili zainteresovanost za uključivanje Matica srpska i Arhiv Jugoslavije.

Centar je zamišljen kao mesto u kome će se okupiti naše vodeće ustanove koje se bave kulturom i naukama orijentisanim ka računarstvu i koje će zajedničkim snagama raditi na digitalizaciji nacionalne baštine i obezbediti dugoročno istrajavanje u sprovođenju odgovarajućih aktivnosti. Istovremeno, Centar može predstavljati prototip modela saradnje u okviru naučnih i kulturnih institucija u informatičkom društvu dvadesetprvog veka.

Inicijativa nije ograničena samo na institucije potpisnike, već da je namera da se one, kao vodeće i po zakonu matične institucije u odgovarajućim oblastima kulturnih delatnosti, pojave kao koordinatori projekata digitalizacije u koje će biti uključeno preko 1500 domaćih ustanova kulture.

Ustanove koje se bave kulturom i resorno Ministarstvo u ovom projektu treba da pronađu svoj interes jer se digitalizacijom nacionalna baština:

čuva od oštećenja i propadanja i
dovodi u formu koja omogućava efikasnu stručnu obradu i multimedijalno predstavljanje.

Ustanove koje se bave naukom i resorno Ministarstvo u projektu Nacionalnog centra za digitalizaciju treba:

da obezbede ekspertsku podršku u svim fazama digitalizacije nacionalne baštine,
da pronađu prostor za angažovanje sopstvenih kadrova i primene rezultata dobijenih u osnovnim i tehnološkim istraživanjima i
da iskoriste činjenicu da digitalizovana baština sama po sebi postaje vrednost kao pogodan objekat proučavanje čime se postavljaju novi tehnološki standardi, unapređuje rad i uopšte presudno utiče na promenu načina na koji će se obavljati istraživanja u naukama poput arheologije i istorije, a istovremeno stvaraju uslovi za razvoj ekspertnih sistema, sistema za prepoznavanje oblika i drugih naprednih sistema veštačke inteligencije koji će obrađivati tako predstavljeno nasleđe.

Digitalizovana i adekvatno predstavljena nacionalna baština u eri savremenih računarski orijentisanih društava predstavlja:

svojevrsan dokaz postojanja i kontinuiteta nacije u vremenu i prostoru,
mogućnost za saradnju sa našim nacionalnim zajednicama u regionu i iseljeništvu,
mogućnost za saradnje sa razvijenim zemljama na aktuelnom planu preplitanja računarskih nauka i njihove primene u kulturi,
ekonomski gledano značajnu vrednost koja na različite načine može doneti finansijsku dobit (naplaćivanje usluga pristupanja određenim fondovima, smanjenje troškova stručne obrade, turistička propaganda, izvoz softverskih rešenja, priprema elektronskih izdanja itd.).

Mogućnost malicioznih izmena digitalizovanih podataka, takvih da izmenjena informacija deluje kao originalna, nameće potrebu zaštite digitalizovane baštine putem:

automatske kontrole integriteta i
kontrole autentičnosti izvršenih izmena.

čime bi se mogle automatski detektovati neovlašćene izmene u digitalizovanim podacima. Imajući u vidu komercijalne efekte, metode zaštite podataka se mogu koristiti i za delimično ograničavanje pristupa korisnicima, dozvoljavajući pregledanje nekog dela podataka samo onome ko je prethodno kupio takozvani ključ za pristup.

Prema podacima UNESKOa skoro 100 zemalja je pristupilo formiranju centara ove vrste. I u nama susednim zemljama, u Mađarskoj i Bugarskoj na primer, postoje srodni centri. U Mađarskoj, na Centralnoevropskom univerzitetu, u okviru grupe za srednjevekovne studije (http://www.ceu.hu/medstud/medstdir.html) koja broji oko dvadeset pet stalnih i povremenih saradnika i pet tehničkih lica realizuje se više projekata digitalizacije kulturne baštine – kao što su Kultura starog Novgoroda, proučavanje ćiriličnih i glagoljičnih manuskripata i ranih knjiga itd. U Bugarskoj, u Institutu za matematiku i informatiku Bugarske akademije nauka (www.math.bas.bg), u saradnji sa Nacionalnom bibliotekom, Institutom za literaturu Bugarske akademije nauka, Centrom za proučavanje rada Ćirila i Metodija, Američkim univerzitetom u Bugarskoj, Univerzitetom Sveti Kliment Ohridski i Univerzitetom iz Plovdiva, realizuje se projekat Digitalizacija srednjevekovnih slovenskih tekstova.

Nacionalni centar za digitalizaciju bi zbog činjenice da je zamišljen tako da okupi raznorodne institucije iz velikog broja oblasti nauke i kulture mogao vremenom da postane i regionani centar za digitalizaciju kulturne baštine.

Aktivnosti na formiranju Nacionalnog centra za digitalizaciju

Tokom maja i juna 2002. godine Arheološki institut SANU, Arhiv Srbije, Matematički fakultet iz Beograda, Matematički institut SANU, Narodna biblioteka Srbije, Narodni muzej iz Beograda i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture su pokrenuli inicijativu za osnivanje Nacionalnog centra za digitalizaciju. Inicijativu su takođe podržali i izrazili zainteresovanost za uključivanje Arhiv Jugoslavije i Matica srpska.

U prethodnom periodu sprovedene su sledeće aktivnosti:

Oformljen je Odbor za osnivanje Nacionalnog centra za digitalizaciju koji se bavio daljom razradom i sprovođenjem inicijative. Prema dogovoru sa rukovodiocima institucija Odbor sačinjavaju: dr Miomir Korać (Arheološki institut), Aleksandar Radoš (Arhiv Srbije), prof. dr Žarko Mijajlović (Matematički fakultet), dr Zoran Ognjanović (Matematički institut, predsednik Odbora), Tamara Butigan-Vučaj (Narodna biblioteka), Neda Jevremović (Narodni muzej) i Siniša Temerinski (Republički zavod za zaštitu spomenika kulture). Odbor je održao više plenarnih i užih sastanaka na kojima su razmatrana pitanja u vezi osnivanja Centra.
Na Matematičkom fakultetu u Beogradu 6. 6. 2002. održan je naučno-stručni skup "Nove tehnologije: digitalizacija nacionalne baštine", na kome su saradnici pomenutih ustanova predstavili svoje dosadašnje rezultate u ovoj oblasti. Predviđeno je da se izlaganja sa skupa objave na Internet prezentaciji Centra.
U Narodnom muzeju u Beogradu 13. 6. 2002. održan je skup "Predstavljanje Nacionalnog centra za digitalizaciju" na kome je prvi put pred širom javnošću uključujući i Ministra i pomoćnika Ministra za nauku, tehnologije i razvoj i pomoćnika Ministra za kulturu predstavljena inicijativa o osnivanju Centra i upućeno pismo o namerama ministrima za nauku i kulturu sa predlogom da ta ministarstva budu suosnivači Centra.

Digitalizacija i uloga Centra

Tokom konsultacija vezanih za osnivanje Nacionalnog centra za digitalizaciju, dogovoreno je da se pod pojmom digitalizacije podrazumeva ne samo prevođenje u digitalnu formu kulturnih i naučnih dobara koje ulaze u nacionalnu baštinu, već da je reč o sveobuhvatnom procesu razvoja kako programske tako i fizičke mreže informacionih sistema, njihovom adekvatnom povezivanju i delimičnom predstavljanju kroz multimedijalne prezentacije na uvid stručnoj i/ili najširoj javnosti. Jedan od segmenata te obrade predstavlja i skeniranje, odnosno odgovarajući vid neposrednog prebacivanja u digitalnu formu konkretnih objekata baštine. U tom smislu su formulisane uloga i predviđene glavne aktivnosti Centra.

Osnovna uloga Nacionalnog centra za digitalizaciju bila bi:

Koorodinacija rada i protok ideja među ustanovama koje se bave digitalizacijom.
Praćenje svetskih standarda i projektovanje odgovarajućih standarda na nivou naše države za digitalizaciju, stručnu obradu, čuvanje i prezentaciju nacionalnog kulturno-naučnog nasleđa.
Usaglašavanje strategije i prioriteta projekata digitalizacije.
Započinjanje procesa digitalizacije nacionalne baštine, istrajavanje u njegovom sprovođenju i blagovremena priprema planova migracije već digitalizovanih podataka u slučaju pojave novih tehnologija.

Ovi ciljevi bi se ostvarili kroz:

Formiranje i rad stručnih grupa u koje bi ušli saradnici širokog kruga ustanova nauke i kulture i u kojima bi se rešavala pitanja od interesa u ovoj oblasti.
Standardizovanje:
- organizacije i formi pamćenje raznovrsnih podataka (slike, zvuk, film, tekst) koji obrazuju nacionalno nasleđe,
- organizacije lokalnih baza podataka kulturno-naučnih institucija uključenih u projekt digitalizacije,
- protokola pristupa bazama podataka kulturno-naučnog nasleđa u cilju ujedinjavanja lokalnih baza u celine na regionalnom i nacionalnom nivou,
- opreme potrebne za čuvanje, obradu i prezentaciju kulturno-naučnog nasleđa,
- zaštite od neovlašćenog korišćenja ili oštećivanja podataka.
Razvoj informacionih sistema i specifičnih programa za realizaciju navedenih standarda, preuzimanje, konvertovanje i uključivanje već postojećih baza podataka kojima raspolažu kulturne i naučne institucije, kao i za naučnu, stručnu i druge vrste obrade digitalizovanog materijala.
Razvoj jedinstvene Internet mreže domaćih ustanova nauke i kulture.
Čuvanje i održavanje digitalizovanog nasleđa.
Obezbeđivanje neprekidnog i sistematskog postupka digitalizacije nacionalnog nasleđa kako realizacijom navedenih ciljeva, tako i pribavljanjem i plasiranjem potrebnih novčanih sredstava.
Koordiniranje saradnje institucija u zemlji i sa drugim nacionalnim centrima iste vrste.
Angažovanje timova stručnih saradnika i realizaciju projekata iz ove oblasti.
Razvoj mreže Internet-prezentacija i CD-DVD izdanja prikladnih delova digitalizovanog nacionalnog nasleđa u cilju prezentacije digitalizovane nacionalne baštine domaćoj i stranoj, opštoj i stručnoj javnosti.
Edukaciju putem seminara, popularnih predavanja, publikacija i uopšte putem medija o ciljevima, tehničkim aspektima projekta i korišćenju digitalizovanog nasleđa.
Stvaranje opšte klime u kojoj će značaj kulturno-naučnog nasleđa, ali i institucija koje se njime profesionalno bave, biti pravilno vrednovan.

Uočeno je da se u različitim oblastima u digitalizaciji baštine nejednako napreduje, zbog čega bi Centar trebalo (koristeći već stečeno iskustvo kod pojedinih institucija) i da pokrene digitalizaciju u nekim oblastima i da pomogne unapređivanje tih aktivnosti u drugim oblastima.

Predlog organizacije i rada
Nacionalnog centra za digitalizaciju

Angažovanje saradnika

Nacionalni centar za digitalizaciju je zamišljen da bude operativna institucija organizovana po principu koji je poslednjih godina prihvaćen u svetu kao najefikasniji, tako da se predviđa da Centar ima:

manji broj stalno angažovanog tehničkog i organizacionog osoblja i
veći broj saradnika koji bi u Centru imali povremeno ili delimično angažovanje.

Na taj način bi trebalo da se izbegne balast glomazne administracije, visokih troškova hladnog pogona, problema angažovanja saradnika nakon okončanja projekata itd.

Predlažemo da Centar ima:

komitet,
potkomitete za posebne oblasti i
manji broj stalno angažovanog tehničkog osoblja.

Komitet Centra bi sačinjavali predstavnici institucija osnivača. Komitet bi bio zadužen za operativno rukovođenje Centrom, koordinaciju rada potkomiteta za posebne oblasti, usaglašavanje strategije i prioriteta digitalizacije, usklađivanje potreba institucija osnivača, domaću i međunarodnu saradnju, pokretanje projekata, dugoročnu zaštitu digitalizovanog materijala itd.

Potkomitete za posebne oblasti (za muzeje, za biblioteke, za arhive, za arheologiju i zaštitu spomenika, za standarde, za filmske i zvukovne zapise, za zaštitu podataka i pravna pitanja itd.) formirao bi po potrebi Komitet Centra. Potkomiteti bi bili sastavljani od stručnih kadrova iz odgovarajuće oblasti kulture i saradnika računarskog usmerenja čime bi se sastav tela zaokružio i u stručnom i u tehnološkom smislu. Stalni sastav potkomiteta brojao bi pet do šest ljudi, a po potrebi bi bili angažovani dodatni stručnjaci. Okviran broj stalnih saradnika u Komitetu i potkomitetima iznosio bi do pedeset. Ovi potkomiteti bi, u okviru svojih oblasti, kroz sastanke i naučno-stručne skupove obavili detaljan uvid u potrebe institucija, trenutno stanje kod nas i u svetu, predlagali rešenja u oblasti programskih standarda (definisanje klasifikacije, metapodataka, oblika pretraživanja, formata digitalizovanja itd.) i standarda za opremu itd.

Stalno angažovanje saradnika Centra zavisi od načina finansiranja. U predlogu finansijskog plana su razrađene varijante za ovu vrstu angažovanja u zavisnosti od raspoloživih sredstava. Saradnici Centra koji bi bili stalno angažovani imali bi softversko-hardverske i sekretarske zadatke koji bi se odnosili na rad Centra u celini, Komitet i posebne potkomitete.

Povemeno angažovani saradnici bi svoje aktivnosti obavljali u okviru potkomiteta. Profil ove vrste saradnika bi naložili konkretni projektni zadaci. Pretpostavljamo da bi bili angažovani i saradnici iz naučnih i iz kulturnih institucija.

Formiranje Centra

Da bi se izbegli nepotrebni administrativni troškovi, predlažemo da se Nacionalni centar za digitalizaciju formira pri Matematičkom institutu, tako da bi se razni tehnički servisi mogli relativno lakše i jevtinije uspostaviti. U ovom trenutku kao prostor za obavljanje početnih aktivnosti Centra, poput sastanaka i skupova, moguće je koristiti deo prostorija Matematičkog fakulteta u Jagićevoj ulici u Beogradu.

Rad Centra

Predlažemo da osnovne faze rada Centra budu:

snimanje stanja i potreba u institucijama zaduženim za očuvanje nacionalne baštine, ustanovljavanje standarda za odgovarajuće oblasti,
razvoj idejnog projekta sveobuhvatnog nacionalnog informacionog sistema digitalizovane baštine,
priprema planova prelaska na nove tehnologije obrade nacionalne baštine,
razvoj i testiranje programskih sistema u manjem, zatvorenom okruženju i u formi pilot projekata,
definisanje standarda za opremu, ekonomski racionalna nabavka specifične opreme kojom bi Centar mogao da opsluži više potencijalnih korisnika, široko uvođenje Interneta u ustanove nauke i kulture,
obuka stručnih korisnika, široka eksploatacija sistema (unos, stručno korišćenje, stavljanje na raspolaganje delova raspoloživih podataka širokoj javnosti), dorade sistema,
organizovanje čuvanja i održavanja digitalizovanog nasleđa itd.

Sve faze rada pratio bi razvoj centralne Internet-prezentacije na kojoj bi bili predstavljane aktivnosti Centra. Već u ovom trenutku na raspolaganju je baza podataka elektronskih izdanja domaćih časopisa iz nauke i kulture koja sadrži dvadesetak naslova sa oko 150 svezaka i brzo bi mogla da se značajno proširi.

Rad Centra bi se odvijao u formi projekata koji bi bili realizovani prema raspoloživim sredstvima.

Projekti Centra

Prvi projekt koji bi trebalo pokrenuti u početnoj fazi rada Centra je:

Projekt sveobuhvatnog snimanja stanja i potreba za digitalizacijom, postavljanja tehničkih standarda i razvoja idejnog rešenja nacionalnog informacionog sistema digitalizovane baštine.

po čijem okončanju bi trebalo da budu:

završen elaborat o aktuelnom stanju u oblasti nacionalne baštine,
razvijeni osnovni deo programskih standarda po kojima bi se odvijala digitalizacija i
dat idejni predlog arhitekture za prateće informacione sisteme.

U okviru ovog projekta bi bila sprovedena identifikacija oblasti i institucija koje bi bile uključene u rad potkomiteta. Bili bi izabrani saradnici koji bi ušli u sastav potkomiteta. Komitet i potkomiteti bi u okviru svojih aktivnosti sproveli detaljno snimanje trenutnog stanja i potreba (postojanje ili nepostojanje programskih sistema, potrebe za metapodacima, postojanje i format unetih podataka, raspoloživa oprema, obučenost saradnika), ostvarili uvid u stanje sličnih sistema u svetu, utvrdili standarde digitalizacije, zaštite i čuvanja digitalizovanih podataka, formirali predloge zakonske regulative u ovoj oblasti, pripremili planovi za prelazak sa klasičnih na nove tehnologije, dali okvirne procene troškova sveobuhvatne digitalizacije itd. Ovaj pregled i standardizacija bi predstavljali pripremu za predlaganje idejnog rešenja nacionalnog informacionog sistema digitalizovane baštine zasnovanog na savremenoj tehnologiji, a imajući u vidu realnost (ljudske i računarske resurse, kao i postojeće podatke koje treba preuzimati i koristiti ako je moguće), potrebe i kompatibilnost sa sistemima u ostalim oblastima i na međunarodnom planu. U ovom predlogu trebalo bi definisati arhitekturu ovog raznorodnog i distribuiranog sistema, sagledati i rešiti (na nivou Komiteta) probleme integrisanja i međusobne kompatibilnosti sistema u pojedinim oblastima, predvideti oblike zaštite podataka, prava pristupa određenim podacima, mogućnost naplaćivanja pojedinačnog pristupa podacima, pretakanje podataka iz informacionog sistema u multimedijalne prezentacije, (više)jezičke standarde itd. Ako se pokaže da je potpunu kompatibilnost teško ostvariti, sistem treba projektovati tako da postoje posebni serveri i servisi koji “slabo” povezuju raznorodne sisteme (transformišući upite i ostale zahteve u pogodne forme).

U predlogu finansijskog plana data je predlog finansiranja ovog projekta, kao i podela projekta na faze u slučaju nedostatka finansiskih sredstava.

U daljim fazama rada Centra predviđaju se projekti u kojim bi se:

razvijali i testirali konkretni programski sistemi u manjem, zatvorenom okruženju i u formi pilot projekata,
sprovelo široko uvođenje Interneta u ustanovama kulture i izvršila nabavka specifične skupe opreme kojom bi se opslužio veći broj korisnika,
vršila obuka stručnih korisnika,
sprovela široka eksploatacija sistema (unos, stručno korišćenje, stavljanje na raspolaganje delova raspoloživih podataka širokoj javnosti) kao i dorade sistema,
organizovalo čuvanja i održavanja digitalizovanog nasleđa,
razvijala mreža Internet i ostalih multimedijalnih prezentacija baštine itd.

a realizovali bi se zavisno od raspoloživih sredstava.

Finansiranje Centra

Predlažemo da se finansiranje centra vrši iz sredstava:

Republičkog budžeta i
Domaćih i inostranih fondacija koje pronađu interes za podršku projektu.

Nakon realizacije nekih od početnih faza rada, Centar bi mogao da deo svog finansiranja obezbedi komercijalnim projektima, ali bi trebalo da pre svega bude i ostane nacionalna institucija koju, zbog prirode uloge koju ima, podržava i finansira država.